Џоковић: "Имао сам 7 година, бомбе су летеле изнад моје главе..."

Новак Ђоковић се квалификовао у своје 10. финале Вимблдона победивши Лоренца Мусетија овог петка (6-4, 7-6, 6-4). Реалност која иде далеко преко његових дечијих снова да једног дана освоји турнир. Снови који су у оно време изгледали неоствариви или чак луди за дете које је одрастало у земљи у рату и коме ништа није изгледало да може одредити да постане шампион какав је данас постао.

Шампион који никад није задовољан и који ће желети да додатно обогати своје остварења у недељу додајући 8. трофеј Вимблдона својој невероватној колекцији.

Новак Ђоковић: "Вимблдон је увек био мој дечији сан. Већ сам испричао ову причу много пута, али мислим да вреди поновити. Био сам дечак од 7 година, у Србији, гледао сам бомбе како лете изнад моје главе, и сањао сам да будем на најважнијем терену на свету. Овде, на Централном терену Вимблдона.

Правио сам трофеје Вимблдона од било ког материјала који сам налазио у соби. Гледао сам се у огледало и говорио себи да ћу једног дана бити шампион Вимблдона. Дакле, део визуализације је био веома, веома јак (смех).

Али, наравно, то није било довољно за остварење. Имао сам изузетну подршку кроз чланове моје породице. Моја жена је са мном много година и сада моја деца... то је била невероватна авантура.

Покушавам да то не узимам здраво за готово. Сваки пут када сам на овом јединственом терену, стварно покушавам да уживам. Али, наравно, током меча, време је за посао, морате покушати да обавите свој посао, покушати да надмашите свог противника.

Наравно, веома сам задовољан и срећан што сам поново у финалу, али не желим да се зауставим овде. Надам се да ћу у недељу ставити руке на овај трофеј."