Агаси, број 1 на свету, Џорџ В. Буш: неиспричане анегдоте Родика

Енди Родик се сећа, са емоцијама и хумором, дана када му је његов идол Андре Агаси поклонио највећу титулу у каријери, пре него што је председник Џорџ В. Буш томе додао неочекивани преокрет.

Године 2003, Енди Родик доживљава најинтензивнију годину своје каријере. Двадесетдвогодишњи Американац, пун ватре и ентузијазма, на прагу је да освоји свети грал: место светског броја 1. У то време, Родик се борио са Хуаном Карлосом Ферером и младим Роџером Федерером за трон светског тениса.

„Те године сам добио преко 70 мечева. Нисам узимао много недеља одмора. На крају, био сам исцрпљен, физички и психички.“

Одлучујући тренутак догодио се у Хјустону, током завршног турнира Мастерса. Фереро се сусрео са Андреом Агасијем. Ако Американац победи, Родик ће бити проглашен за светског броја 1.

„Сећам се да сам слушао меч преко свог мобилног телефона, то је било пре апликација за стримовање. Када сам чуо како публика експлодира и схватио да је Агаси победио, знао сам да је готово: био сам број 1!“

Али следећег дана, Родик, исцрпљен, испада из турнира. Међутим, церемонија проглашења остаје незаборавна. Бивши амерички председник Џорџ В. Буш, верни гледалац хјустонског турнира, дошао је да му уручи трофеј.

„Рукао се са мном и рекао: 'Честитам, тежак меч данас.' Одговорио сам: 'Да, нисам баш био у форми.'“ Затим, анегдота поприма обрт подједнако смешан и невероватан.

„На фотографијама, подизали смо прст да илуструјемо место број један. И у једном тренутку, председник се нагнуо ка мени и шапнуо: 'Након вашег данашњег меча, кладим се да сте желели да подигнете други прст свима, зар не?' Пуко сам од смеха. Имао је тако јединствен смисао за хумор. То је успомена коју ћу памтити целог живота.“