Девис куп 2010: како је Ђоковић преокренуо судбину Србије за један викенд

5. децембра 2010. године, Србија је освојила свој први Девис куп у историји, у Београду, победивши Француску резултатом 3-2. Али оно што бројеви не говоре јесте емоционални интензитет тог викенда, који је отелотворио Новак Ђоковић, превазилазећи сам спорт.

Ђоковић, тада трећи тенисер света, знао је да је ова финална утакмица много више од трофеја. Србија, као млада нација, излазила је из деведесетих година трауматизована ратом и изолацијом. За њега, ово није била само утакмица коју треба добити, већ порука коју треба послати.

„Овај тренутак ми је променио живот. Плакао сам као дете. Нисмо били играчи, били смо војници љубави нашег народа.“

„Нисам играо за себе, већ за 10 милиона људи.“

Сцена је урезана у сваком српском сећању: последњи поен Троицког, Ђоковић који скаче у загрљај саиграчима и гомила у Београду Арени која експлодира. Српски тим, предвођен Ђоковићем, Типсаревићем, Троицким и Зимоњићем, савладао је солидан француски тим (Монфис, Симон, Љодра, Клеман).

Победа је променила Ђоковића. Неколико недеља касније, освојио је Отворено првенство Аустралије 2011. Затим је уследила једна од најубедљивијих сезона у историји тениса.

„Ова победа ме је ослободила. Дала ми је снагу коју нисам ни слутио. Схватио сам да могу све да постигнем.“

На крају, сећамо се једне од најмитских сцена рекордера Гренд слема када је одржао обећање и обријао косу пред бесном гомилом.