Зашто АТП одбија да промени подлогу и локацију АТП финала?

Од 2009. године, АТП финала се играју искључиво на тврдој подлози у дворани, у Европи. Овај избор изазива незадовољство, а нарочито је Рафаел Надал тада протестовао. Али зашто се турнир не може играти на другој подлози и/или на другом континенту? Детаље је открио лист Л'Екип.

Основана 1970. године, АТП финала су дуго мењала назив, подлогу и формат. Али од 2009. године, усмерена су на стабилност: Лондон, а затим Торино од 2021. године, домаћин је турнира који се искључиво игра на тврдој подлози у дворани. Овај избор, који далеко није случајан, одговара прецизној једначини између географије, економије и перформанси.

Рафаел Надал, вечити ривал Ђоковића и Федерера, никада није подигао трофеј Мастерса. И зна зашто.

„Квалификујемо се за АТП финала играјући на трави, тврдој подлози, шљаци и у дворани. Дакле, нисам сигуран да је играње Мастерса систематски на тврдој подлози у дворани 100% фер“, изјавио је 2015. године у интервјуу који су пренели наши колеге из Л'Екипа. На шта је портпарол АТП-а одговорио:

„Узимамо у обзир локацију, инфраструктуру, климу, временске зоне и усклађеност са европском турнејом у дворани.“ Једноставно речено, тврда подлога у дворани је савршен компромис: наставља се у складу са календаром, избегавају се дуга путовања на крају сезоне и пружа идеалну логистичку регуларност за спонзоре и емитере.

Осам најбољих тенисера године већ завршава сезону на тврдој подлози у дворани у Европи (Базел, Париз-Берси). Поновно одлазак у Аустралију, Азију или на другу подлогу био би физички и организациони кошмар.

Штавише, тврда подлога у дворани омогућава скраћивање трајања мечева, елиминише климатске непредвидивости и смањује ризик од повреда повезаних са наглим променама подлоге (шљака, трава...).

Закључак: АТП финала се сада трајно учвршћују у граду домаћину. Након дванаест година у Лондону, Торино је потписао уговор до 2030. године.