«Ниједан леворук не воли да игра између 11 и 14 часова», играчи износе своје преференције о терминима мечева

Тенис је сигурно један од спортова који захтева највише прилагођавања због непредвидљивог трајања мечева. Прави главобољка за организаторе, распоред често изазива критике, било од стране играча или од љубитеља тениса.

Због тога је лист L’Équipe прикупио више сведочења играча који се такмиче на турнирима и који су одговорили на ову проблематику.

Умбер: «Ујутру знаш у колико играш, припремаш се и кад завршиш меч, имаш цео дан за опоравак.»

Сабаленка: «Када меч брзо прође, волим да играм ујутру. Тако могу да уживам у остатку дана и да идем у шетњу градом. Да купујем.»

Гарсија: «На Гренд слемовима желиш да играш у првом термину. Ако играш после мушкараца, немогуће је то средити: они могу да играју између два и пет сати. Дакле, загреваш се осам пута! Када су у питању два јужноамеричка играча, знаш да то може да траје шест сати, то је кошмар! Мораш да будеш тамо рано ако је брзо, а ако није, чекаш.»

Манарино: «Потребно нам је да наше тело буде спремно, па ако играш ујутру, то значи да устајеш у 6 сати. У 7 се загреваш. Досадно је и имаш осећај да си увек у журби јер меч брзо долази. Док када играш средином поподнева, имаш времена да мирно устанеш, припремиш тело, своје жице...

Поред тога, сва терена на АТП туру би требало да су оријентисани на исти начин и леворук, између 11 и 14 часова, има сунце право у лице. Ниједан леворук не воли да игра у то време јер постоји једна страна са које не видиш лопту при сервису. После 14 часова, компликованије је за деснопаке. То су детаљи, али имају свој значај.

Међутим, ту је и атмосфера, која ујутру никада није сјајна. Када играш први или други меч, сви мање-више једу. Један је са сендвичем, други са чипсом, бука је... Између 12 и 14 часова, људи немају жељу да гледају тенис на жеги. Занимљиви мечеви и луда атмосфера увек су крајем поподнева и увече.»