« Федерер се плашио да се не повреди »: дан када су звезде рекле « доста » тепиху
Тепих, та митска подлога на којој су владали Конорс или чак Мекенро, данас је протеран у заборав професионалног тениса. А ипак, деведесетих је доминирао затвореним турнирима, од Берсија до Москве.
Али иза кулиса, промену су заговарала имена попут Роџера Федерера и Рафаела Надала. Жан-Франсоа Којол, који је преузео управу Берсијем 2007., не обилази око теме: «Федерер није волео тепих. Плашио се да ће се повредити. Исто као и Надал. Чак је и постојала петиција против тепиха већ на Ролан Гаросу, коју су покренули Моја, Надал и остали Шпанци», наводи у интервјуу који је пренео лист Л’Екип.
Тепих се сматрао пребрзим, непогодним за размене и опасним по ослоне. А ипак, деценијама је чинио срећним нападачима. Џими Конорс је на њему освојио трећину својих титула, Мекенро више од половине својих. Али АТП, у потрази за хомогенијим и сигурнијим турнирским кругом, коначно је одлучио.
Федерер, иако наизглед дискретан, директно је утицао на промену. Којолу је поверио да му се свиђа подлога у Бечу. Резултат: 2007. године, подлога у Берсију се мења и усваја она коју он више воли.
Ипак, чак и ако се џинови спортског тепиха прилагођавају колико-толико, ништа не помаже. Шангај 2005. означава почетак краја. За неколико година, турнири на тепиху нестају са АТП тура.
