«Чак ни Алкараз то није имао са 19 година»: Да ли је Фонсека на трагу шпанског чудо-дечака?
Фонсека, блистани успон
Постоје сезоне које звуче као упозорење. Она Жоаа Фонсеке, старог 19 година, припада тој категорији.
Два АТП наслова, сензационалан улазак у топ 25, победа над Рубљовим већ на Отвореном првенству Аустралије и најважније – утисак: утисак играча који убрзава брже од уобичајених правила тура.
Природни таленат, снага, харизма: Бразилац има све да постане једно од кључних лица модерног тениса.
Паралела: Фонсека наспрам Алкараза, верзија 2021.
Поређење је изгледало претенциозно, али данас бројеви га чине вероватнијим.
Напредак Фонсеке необично подсећа на онај одређеног Карлоса Алкараза током његове сезоне 2021., оне која је најавила долазак феномена на АТП тур.
Наиме, Фонсека је прешао са 145. на 24. место на ранг листи, док је Алкараз те године попео са 141. на 35. место.
Што се тиче АТП биланса, исте сличности: 26–16 за Фонсеку, наспрам 27–17 за Алкараза.
Наслови: два АТП трофеја за две младе звезде
Затим, изгледа да су обојица имали исти успех при преласку са Челенџера на главни тур.
Исто тако са Гренд слемовима: где су брзо успели да освоје прво коло. Међутим, Фонсека још није достигао ниво Алкаразовог Ју-ес опена 2021.
Више од случајности?
Ипак, треба бити умерен, јер 2025. година Бразилца није била само бајка.
Наиме, Фонсека је такође искусио сурову стварност тура: изгубљене утакмице због недостатка плана Б, идентитетске сумње, још увек крхка емоционална контрола.
Али ови неуспеси су имали користан ефекат: очврснули су га. Штавише, то не мења очигледну чињеницу: Фонсека има нешто што други немају.
Да ли ће Фонсека бити будући број 1 на свету?
Сан је примамљив, али стварност је сасвим другачија. Алкараз и Синер већ доминирају ером. А придружити им се изгледа веома тешко.
Међутим, ако обогати свој прелазни стил игре, ако дотерује своје изборе, ако одржи тело нетакнутим, онда да, бразилски феномен могао би да оствари фантазије својих највећих обожаватеља.
Много ако, али знамо, врхунски спорт резервише пуно изненађења која је немогуће предвидети.
Дејвис куп: између реформи, критика и националне културе 
Парадокс који дели тенис: између исцрпљених играча и презасићеног календара, али умножених егзибиција 
Формирање будућих шампиона: фокус на пад француског јавног модела пред приватним академијама 
Да ли падел прети тенису? Уроњење у револуцију која тресе успостављени поредак