« Није логично организовати такмичење ако свима није дозвољено да играју », гневни коментари Младеновић и Рожер-Васелена о мешовитим паровима на Ју-Ес Опену
Специјалисти за парове, Кристина Младеновић и Едуар Рожер-Васелен, били су изненађени начином на који је Ју-Ес Опен потпуно променио формат мешовитих парова за издање 2025. године. У интервјуу за Јуроспорт, изразили су се без устручавања:
К.М.: „Пословно гледано, то је бриљантна идеја. Али спортски, проблематично је, јер се овде дотиче сама суштина тениса. Гренд слем је такмичење дубоко укорењено у историји, у појединачној и парној конкуренцији. А сада, изненада, парови постају нека врста егзибиције, а да нико ништа не пита. Нема проблема са организацијом таквог догађаја, али га, молим вас, не називајте Гренд слемом!“
Е.Р-В.: „Нико није консултован, и то је оно што највише плаши. Лично сам сазнао недељу дана пре него што је објављено у медијима. Да људи више воле да гледају Алкараза него мене, то је очигледно. Али форма је помало шокантна. Поука је, још једном, да Гренд слемови раде шта год хоће. Мешање у мешовите парове за већину људи можда и није толико страшно. Али, шта је следећи корак?“
К.М.: „Када чујемо Алкараза или друге како кажу да ће се лепо забавити док се припремају за Ју-Ес Опен, то је непријатно. Гренд слем није припрема нити забава. То су године жртвовања. Када си мали, сањаш да га освојиш, чак и у паровима. Не желиш да видиш како твој спорт претварају у огромни шоу, иако ће то заиста донети огромне суме новца.“
Е.Р-В.: „Није логично организовати такмичење ако свима није дозвољено да играју, или тачније, ако свима није дата фер прилика да се пријаве“, каже Рожер-Васелен. „Штета је, јер бих волео да ми се пружи прилика да играм против Алкараза и Радукану. Али, осим ако не успем да убедим Коко Гоф да игра са мном, у ком случају бих можда имао шансу за вајлд-карту, чак ми се ни та прилика не даје. Најбоља идеја би можда била да се „умеша“ и једно и друго, специјалисти и звезде.“
К.М.: „Сада, када видимо награде понуђене играчима којима то није потребно, али ће их радо прихватити, то је помало узнемирујуће. Одавно имамо осећај да све иде на све стране и питамо се куда наш спорт иде. Шта није у реду па се све жели мењати? Штета је што немамо неки ослонац, неку врсту вишег ауторитета задуженог за заштиту историје и традиције тениса.“
Дејвис куп: између реформи, критика и националне културе 
Парадокс који дели тенис: између исцрпљених играча и презасићеног календара, али умножених егзибиција 
Формирање будућих шампиона: фокус на пад француског јавног модела пред приватним академијама 
Да ли падел прети тенису? Уроњење у револуцију која тресе успостављени поредак