Променити тренера или се реинвентивати: међусезона, тренутак избора
Сваки крај сезоне отвара дискретно, али пресудно градилиште: оно стратешких избора. Међусезона, кратка пауза у презасићеном календару, постаје једини тренутак у којем играчи могу да анализирају своју годину, процене свој окружење и прилагоде свој тим.
Неки одлучују да прекину циклус који је у паду, други радије чувају своју основу, уз додавање свежине или модернизацију метода. У тенису захтевнијем него икад, способност да се реорганизујеш усред међусезоне постала је неопходност.
ЗАШТО МЕЊАТИ ТРЕНЕРА ТОКОМ МЕЂУСЕЗОНЕ?
Са отприлике шест недеља паузе пре почетка нове сезоне, играчи морају да нађу праву равнотежу између опоравка, учешћа на егзибиционим мечевима и озбиљног рада. Овај период је такође посвећен физичком јачању, као и развоју нових техничких и тактичких праваца.
Управо ти последњи елементи могу да се покажу пресудним у припреми, било да је реч о изненађењу ривала, унапређењу одређеног сегмента игре или усвајању другачијег менталног приступа.
У контексту у којем су календари АТП и ВТА све оптерећенији, прозор за спровођење дубинских промена остаје изузетно ограничен. А промена тренера усред сезоне показује се као увек деликатан, па чак и контрапродуктиван избор.
Међусезона се стога намеће као савршена прилика да играчи „почисте“ свој стручно-штабски тим или га ојачају. У децембру могу да раде без непосредног притиска резултата, да поставе темеље новог пројекта и крену у потпун циклус физичке и техничке припреме.
Очигледни спортски разлози
На крају сезоне дуге једанаест месеци, играчи и играчице детаљно анализирају своју годину. Пласман никад не лаже: стагнација, пад или немогућност да се пређе одређена граница довољни су да се роди сумња. Рана испадања, неуспеси на великим турнирима и порази од истог типа противника сигнали су који гурају ка потрази за новим погледом.
У том контексту, тренер, као стожер спортског пројекта, логично долази у фокус преиспитивања. Ову појаву појачава и еволуција тениса: јачи физички интензитет, брзо прилагођавање подлогама, значај поседовања „убојитих“ оружја како би се парирало најбољима.
Неки играчи тада сматрају да су са својим тренутним тимом достигли технички или тактички плафон.
Френсис Тијафо савршено илуструје ову логику. У октобру 2025, уочи међусезоне, Американац одлучује да раскине сарадњу са Дејвидом Витом.
Промена може бити везана и за људски фактор. Однос између играча и његовог тренера један је од најинтензивнијих у спорту: путовања, свакодневни тренинзи, стални притисак, управљање великим тренуцима и кризама. Временом се ова блискост може истрошити.
Реч која мање допире, поверење које се круни или рутина која се устали – све то може бити довољно да ослаби један пар.
Међусезона тада нуди драгоцено време за дистанцу. Без званичних такмичења, играчи имају потребно време да анализирају динамику унутар свог тима. Често се управо у тој успореној фази појави јасна слика: однос више не функционише као раније.
Када потреба за новим постане превелика, међусезона постаје идеалан тренутак да се крене од нуле. Тада се дешавају најјаснији раскиди, они који поново дефинишу спортски пројекат, а понекад и каријеру.
НАЈВЕЋЕ ПРОМЕНЕ СПРОВЕДЕНЕ ТОКОМ МЕЂУСЕЗОНЕ
У новијој историји тениса, неке међусезоне представљале су праву прекретницу у каријери врхунских играча и играчица.
Често је управо у том прелазном периоду, далеко од притиска турнира, настајао најодлучнији избор: нови тренер, нова метода или промена филозофије игре.
Ђоковић–Бекер, опклада више него добитна
Године 2013, недељу дана пре Божића, Новак Ђоковић прави велики потез објавом да му Борис Бекер постаје главни тренер. Вест изненађује цео тур: Немац, шестоструки гренд слем шампион, никада дотад није радио као тренер на највишем нивоу.
Ђоковић је, међутим, недвосмислен: „Борис ће бити тренер број 1.“ Бекер тако преузима примат над Маријаном Вајдом, његовим дугогодишњим ментором, који остаје у тиму, али са смањеном улогом.
У то време, Србин излази из фрустрирајуће сезоне: Надал му преотима позицију број 1 и побеђује га на Ролан Гаросу, затим и у финалу Ју-Ес опена, док га Енди Мареј савладава у Вимблдону. Ђоковић осећа потребу за спољним погледом, новом личношћу која ће га ментално гурати у одлучујућим тренуцима.
Опклада се показује добитном. Између 2014. и 2016, Србин доминира туром: шест трофеја на гренд слемовима, четрнаест Мастерс 1000 титула и две сезоне завршене на месту светског броја 1. 2016. комплетира и каријерни гренд слем освајањем Ролан Гароса.
Међусезона 2013. остаће упамћена као кључно скретање у његовој каријери, тренутак када је Ђоковић изабрао апсолутни максимум захтева. Са Бекером поново дефинише свој однос према притиску и улази у један од најимпресивнијих периода доминације у модерној историји тениса.
Са Ленделом, Мареј је ушао у круг великих
У децембру 2011, Енди Мареј такође прави одлучујући заокрет. Након солидне сезоне, али обележене пропуштеним приликама, он зна да му недостаје још један степеник да се сврста међу највеће шампионе. Обраћа се Ивану Ленделу, некадашњем број 1 и освајачу осам гренд слемова, чији пут подсећа на његов: више изгубљених финала пре славе.
Резултат је тренутан. Под Ленделовим утицајем, Мареј добија на агресивности, константности и, пре свега, менталној снази. 2012. осваја олимпијско злато, а затим свој први гренд слем на Ју-Ес опену, да би 2013. тријумфовао и на Вимблдону.
Међусезона 2011. тако остаје тренутак у којем је себи дао средства да трајно уђе у круг шампиона способних да побеђују Федерера, Надала или Ђоковића.
Кејхил је гурнуо Халеп до врха
Зиме 2015, Симона Халеп одлучује да своју спортску будућност повери Дарену Кејхилу, уваженој фигури тура и врсном стратегу. Румунка тражи стручно окружење које ће јој помоћи да развије своју игру.
Под Кејхиловим вођством, Халеп напредује у агресивности, кретању и тактичкој јасноћи. Аустралијски тренер, који је од почетка видео њен потенцијал, помаже јој да 2017. стигне до број 1 на свету, а 2018. и до свог првог гренд слема на Ролан Гаросу.
Ако неке међусезоне рађају историјске дуете који трансформишу каријеру, друге показују да промена тренера остаје опклада, понекад ризична. Несклад приступа, превисока очекивања, слаби резултати: неки избори који су требало да покрену нову динамику, напротив, заврше њеним слабљењем.
ИЗГУБЉЕНЕ ОПКЛАДЕ МЕЂУСЕЗОНЕ
Да бисмо видели неколико неуспеха покренутих у међусезони, довољно је да се вратимо на 2024. годину.
Док се Јаник Синер учврстио на врху пласмана, Новак Ђоковић, са 37 година, тражи решења како би већ наредне сезоне поново преузео предност над Италијаном — и над Карлосом Алкаразом.
У новембру, Србин изазива изненађење: објављује долазак тек пензионисаног Ендија Мареја као новог тренера. Идеја одјекује: два некадашња ривала уједињена у заједничком пројекту, техничка блискост изграђена у њиховим дуелима и нада да ће овакав нови спољни поглед поново покренути Ђоковића. Али Мареј никада није тренирао, а очекивања брзо постају превелика.
Реалност убрзо стиже по своје. Пет месеци касније, сарадња се завршава након серије разочаравајућих резултата: предаја у полуфиналу Аустралијан опена, рани порази у Дохи, Индијан Велсу, Монте Карлу и Мадриду. Само финале у Мајамију донекле поправља биланс.
Мареј ће сам сумирати овај неуспели покушај: „Драго ми је што сам то пробао, био сам потпуно посвећен. Али разочаран сам што нисам успео да остварим резултате које сам за њега прижељкивао.“
Рибакина – Иванишевић, експресни раскид
Код дама, Елена Рибакина, шампионка Вимблдона 2022, одлучује да крене испочетка после тешке сезоне 2024. Растаје се од Стефана Вукова, оптерећеног оптужбама за малтретирање, и ослања се на звучно име како би поново покренула своју путању: Горана Иванишевића, шампиона који је постао елитни тренер након пет веома успешних година поред Новака Ђоковића.
Опклада одмах буди одушевљење: са својом снагом и сервисом, многи замишљају Рибакину поново као главну кандидаткињу за гренд слем титуле. Неки, попут Алекса Корече, чак је виде како годину завршава као број 1.
Али идилична слика брзо се распада. Једва два месеца након почетка сарадње, Казахстанка и Хрваткиња стављају тачку на заједнички рад. Иванишевић ће трезвено поменути ванспортске проблеме и немогућност да се настави у условима над којима није имао контролу:
„Догодиле су се неке ствари ван терена. Нисам имао никакав утицај на то. У једном тренутку сам схватио да је најбоља одлука да одем. Нисам желео да будем увучен у све то.“У спорту у којем се тренери понекад мењају брже него рекети, неки бирају другачији пут: задржавају свог главног тренера, а прилагођавају све око њега. Не ради се више о томе да се све сруши, већ да се оптимизује структура која већ функционише, да се учини ефикаснијом и дуготрајнијом.
Често је закључак једноставан: централни однос је и даље чврст, али му је потребна свежина. Након година сарадње, чак и најуспешнији тандеми осете потребу да додају нову експертизу, расподеле ментално оптерећење или уведу спољни поглед.
Без такмичења и са стварним временом за размишљање, међусезона постаје идеалан тренутак да се организација профини, уместо да се изнова гради. Приступ који све више привлачи шампионе, жељне да очувају континуитет, али и да унесу дозу новине.
„Имати другу глас је од суштинске важности“
Године 2024, Карлос Алкараз користи међусезону да прилагоди организацију свог тима. Без додиривања свог главног ослонца, Хуан Карлоса Ферера, уводи „други глас“: Самуела Лопеса. Овај тада објашњава логику нове расподеле улога:
„Године проведене заједно, путовања и тензије се нагомилавају. Пуно одговорности пада на тренера. Имати другу глас је од суштинске важности: то је нова фигура која доноси свежину.“
Избор који се показао успешним. У 2025, Алкараз одиграва изванредну сезону (број 1 на свету, два гренд слема, осам титула), ослоњен на уравнотежену организацију: Лопес је преузимао када је Фереро морао да одахне, пре него што би се двојац поново ујединио за велике догађаје.
Али ова стратегија није нова. Још 2013, Роџер Федерер усвојио је овај модел интегришући Стефана Едберга уз Северина Литија. „Заиста се одлично слажемо“, објашњавао је тада Швајцарац, који је у Едбергу видео допринос експертизе пре него структурну промену.
Модернизација тима: наука, подаци и физичка припрема у срцу међусезоне
Међусезона је такође идеалан тренутак да се модернизује тим и прилагоди захтевима савременог тениса.
Иако главни тренер остаје оса, учинак се данас ослања на проширени тим: видео-аналитичаре, стручњаке за податке, кондиционе тренере, физиотерапеуте или психологе. Циљ је јасан: оптимизовати сваки детаљ у спорту у којем су маргине минималне.
Без такмичења, играчи најзад могу да укључе нове алате и изграде праву физичку базу. У време када тенис постаје експлозивнији и захтевнији, припрема се поверава стручњацима способним да граде велике радне блокове, а да притом ограниче ризик од повреда.
Ема Радукану управо је на томе засновала своју припрему за сезону 2026. Освајачица Ју-Ес опена 2021. ангажовала је нову кондициону тренерку, Ему Стјуарт, како би повратила беспрекорну форму и трајно се вратила у сам врх.
Добитни избори Сабаленке
Арине Сабаленка је, пак, предосетила овај развој много пре других. Још у међусезони 2021, када је тек стигла до 2. места на свету, Белоруска је у свој тим увела специјалисту за податке Шејна Лијанагеа, задуженог за анализу њене игре и игре ривалки. Невидљив, али кључан рад у њеном успону.
Онда се, 2022, суочена са дисфункционалним сервисом (428 дуплих грешака у сезони), Сабаленка окреће стручњаку за биомеханику Гевину Макмилану, који јој помаже да из темеља реконструише свој покрет.
Резултат: огромна техничка трансформација, која се данас сматра једном од пресудних прекретница у њеној каријери.
Захваљујући тим изборима донетим током међусезона, Сабаленка се постепено наметнула као једна од најкомплетнијих играчица на туру, са четири гренд слем титуле и чврстим местом на врху ВТА пласмана.
МЕЂУСЕЗОНА, ОГЛЕДАЛО АМБИЦИЈА И СУДБИНЕ ЈЕДНЕ СЕЗОНЕ
Период одмора, међусезона је истовремено и време када играчи доносе кључне одлуке за своју будућност. Управо у тим недељама далеко од терена и медија они исцртавају контуре наредне сезоне, која може, у зависности од њихових избора, бити овенчана успесима или обележена разочарањем.
Промена тренера, модернизација тима или додавање нове експертизе постају пресудни полуге како би се наредна сезона започела са амбицијом и ефикасношћу.
Променити тренера или се реинвентивати: међусезона, тренутак избора 
Rafa Nadal Academy: модел стручности и професионализма за будуће звезде тениса 
Дејвис куп: између реформи, критика и националне културе 
Када тениске звезде мењају терен: од Ноа певача до Сафина посланика, други меч – онај преквалификације