Рођен готово случајно у башти у Акапулку, падел је за педесет година постао светски феномен који истовремено одушевљава и забрињава тенис. Његов муњевити успон већ мења пејзаж спортова с рекетом.
Док се федерације муче да се реосмисле, приватне академије преузимају таленте… али и породице које могу да уложе десетине хиљада евра годишње. Систем све ефикаснији, али и све неједнакији.
Од спорне реформе до усијаних изјава, Дејвис куп наставља да дели мишљења. Између носталгије за старим форматима и непоколебљиве љубави према дресу, играчи износе своје истине о такмичењу које, упркос свему, и даље чини да срца куцају јаче.
Иза осмеха на поодијуму, постоји трајна подела: она у вези са наградама. Између спортске правичности, телевизијских гледаности и економске тежине, тенис још увек тражи правилну формулу — али паритет остаје меч без победника.
Одважиле су се да изазову систем. Године 2005, Серена и Венус Вилијамс, уз подршку Били Џин Кинг, покренуле су историјску борбу за једнаке плате у тенису. Две године касније, Вимблдон и Ролан Гарос су коначно попустили. Али иза симболичних победа, разлике и даље постоје.
Између носталгије и наде, обожаватељи сањају о последњем дублу између Серене и Венус Вилијамс. Грег Руседски помиње могући повратак две сестре на траву Вимблдона или под рефлекторе Ју-Ес опена.
Све је почело од добитног бекхенда… али проглашеног фаулом. 2004. године, Серена Вилијамс доживела је једну од највећих неправди у својој каријери. Тог дана, тенис прелази у нову еру: еру технологије у служби истине.