Борис Бекер признаје: „Био сам веома узнемирен доласком Андре Агасија“
„Није ми се свиђало.“ У искреном признању, Борис Бекер објашњава како му је Агаси украо пажњу деведесетих година и зашто је на крају одустао.
Борис Бекер и Андре Агаси су се састали 14 пута између краја осамдесетих и деведесетих година, са предношћу од 10 победа према 4 у корист Американца.
Агаси је изгубио њихова прва три дуела на турнирима пре него што је приметио Бекеров тик при сервирању, када је користио језик да означи смер свог сервиса. Та слабост омогућила је Агасију да много смиреније враћа сервисе Немца.
Гост на Virgin радију, Бекер је признао да му се није свиђао Агасијев успон и популарност коју је стекао:
„Када сам се појавио 1985. године, био сам нова суперзвезда и то ми се свиђало. Сви имамо мало таштине у себи и волимо када нас људи воле.
Када се он појавио почетком деведесетих са својом дугом обојеном косом, минђушама и репутацијом детета из Лас Вегаса, мислио сам да је кловн. Одузео ми је сву пажњу медија, сву пажњу публике.
Уз то, био је одличан тенисер. Почео је да ме побеђује и натерао ме да изгубим статус који сам имао. Био сам веома узнемирен доласком Андре Агасија. Није ми се свиђало. […] Пред крај моје каријере, појавила су се та два Американца (Сампрас и Агаси) који су били бољи од мене.
Увек сам играо тенис да бих побеђивао, да будем број 1 и да освојим Вимблдон. Нисам желео да играм само да бих био присутан или се задовољио полуфиналом.
Када су Агаси и Сампрас дошли, били су очигледно бољи од мене. Зато сам одлучио да се повучем иако сам још увек био млад. Нисам могао да их победим чак и када сам имао добар дан и био у свом најбољем облику.“
Променити тренера или се реинвентивати: међусезона, тренутак избора 
Rafa Nadal Academy: модел стручности и професионализма за будуће звезде тениса 
Дејвис куп: између реформи, критика и националне културе 
Када тениске звезде мењају терен: од Ноа певача до Сафина посланика, други меч – онај преквалификације