Лабораторија тениса сутрашњице: да ли Мастерс Некст Ген има будућност?
Креиран 2017. године, Мастерс Некст Ген (или Next Gen ATP Finals) није једноставан „мини Мастерс” за осам најбољих играча млађих од 21 године. За АТП, он представља лабораторију: простор у ком се тестирају нова правила, док се истовремено у први план стављају звезде сутрашњице.
Турнир спаја интензиван ритам, опуштену атмосферу и спектакл осмишљен да привуче савремену публику. На пола пута између традиције и шоуа, он превазилази просту потрагу за пехаром: поставља питање будућности тениса и открива таленте који су позвани да доминирају туром.
СТРАХОВИ АТП-А ПРЕД КРАЈ ЈЕДНЕ ЕРЕ
Да бисмо разумели зашто Мастерс Некст Ген изазива толико интересовање, морамо се прво вратити његовој суштини: показати какав ће бити тенис сутра, и по играчима и по самом начину игре. АТП га је замислио као откривача, догађај способан да у неколико дана кондензује велике тенденције које цртају будућност тура. Формат је кратак, интензитет максималан, али је амбиција огромна.
Године 2016, Роџер Федерер, повређен коленом па леђима, завршава сезону после Вимблдона. Рафаел Надал, са своје стране, лечи повреду зглоба шаке. А Новак Ђоковић, иако неприкосновени владар тура на почетку сезоне, почиње да посрће и показује прве знакове губитка самопоуздања.
Само Енди Мареј, који је постао број 1 на свету, делује да је на врхунцу својих моћи. Довољно да подстакне размишљање – и извесну забринутост – унутар АТП-а, који види своје суперзвезде како показују преране знаке замора, иако ће њихов пад заправо доћи тек касније.
У тој клими неизвесности Крис Кермод, тадашњи први човек АТП-а, доноси одлуку да покрене Next Gen ATP Finals, турнир осмишљен као неопходан алат за припрему смене генерација после „Велике четворке”.
„Стиже нова гарда, морамо ставити ове таленте у први план”
Тако су 19. новембра 2016. званично основани Next Gen ATP Finals, ново такмичење које ће наредне године обогатити календар.
Концепт неизбежно подсећа на АТП финале, које окупља осам најбољих играча сезоне. Али овог пута, у питању су новајлије и млади наде (21 година или мање до 2024, затим 20 или мање), који ће имати прилику да буду под рефлекторима.
Осам играча, укључујући једну вајлд карту (позивницу), позвани су у Милано, град-домаћин првих пет издања турнира.
„АТП има одговорност да промовише више играча широј публици”, објашњавао је тада Крис Кермод, па додао: „Имамо суперзвезде које су трансцендирале спорт последњих десет година и постале праве светске иконе. Али стиже нова гарда и морамо да истакнемо ове нове таленте.”
Потрага за иновацијом да би се придобила млада публика
Није тајна: нове генерације, а посебно Генерација З (особе рођене између 1997. и 2012), одрасле су уз појаву екрана (телефони и таблети), друштвене мреже и обиље кратких, динамичних и спектакуларних садржаја.
Све то се супротставља самој суштини тениса, спорта у ком мечеви, нарочито на Гренд слему, могу трајати пет сетова и дуже од четири или пет сати. У таквим условима тешко је задржати пажњу младих а да не посегну за својим телефоном.
Полазећи од констатације да публика стари — просечна старост претплатника Tennis TV тада је била 61 година — АТП је осмислио Next Gen ATP Finals. Идеја: понудити краће мечеве, готово замишљене као спектакл, у којима играју млади тенисери способни да инспиришу нову генерацију и постану шампиони сутрашњице.
„Људи воле да гледају своје идоле, то неће повећати гледаност”
Иако се идеја чинила очигледном, стварање овог догађаја изазвало је одређен скептицизам на туру. Андреј Рубљев, учесник првог издања, тада је изјавио:
„То неће помоћи да се повећају телевизијске цифре. Можда само на самом почетку. Али сам тенис неће постати популарнији. По мом мишљењу, боље би било да позову тако емблематичне играче као што је Роџер Федерер. Људи воле да гледају своје идоле, и никога заправо није брига за правила.”
Иако неки, попут Рубљева, сумњају у стварни утицај догађаја, АТП остаје истрајан: да би модернизовао тенис, мора да се усуди да уздрма његове темеље. Управо на том пољу — пољу правила, ритма и презентације — Next Gen ATP Finals ће се брзо издвојити.
ПРАВИЛА КОЈА РУШАВАЈУ КОДОВЕ ТЕНИСА
Од првог издања, Мастерс Некст Ген отворено истиче свој статус лабораторије за експериментисање, као супротност традиционалним турнирима на туру, где свака промена изазива дебате и контроверзе.
Најупечатљивија измена тиче се формата мечева: нема више понекад маратонских сетова, већ се игра у пет сетова, од којих се сваки игра до четири гема, са тај-брејком на 3–3.
Ефекат је тренутан: почетци сетова су интензивнији и притисак је константан, и на сервера и на ритера. Сваки поен се рачуна, под претњом да се сет изгуби веома брзо.
Да би појачала ту динамику, АТП одлучује да укине предност: на 40–40, одлучујући поен решава расправу, као што је већ случај у дублу. Лет на сервису такође нестаје. Ако лопта додирне мрежу и падне у поље за сервис, поен се наставља.
ЕЛЦ, нови краљ суђења
Што се тиче суђења, прекид са традицијом је готово потпун. Иако је судија у столици и даље присутан да саопштава резултат, линијске судије замењује електронско око (ELC, Electronic Line Calling), систем који је до тада коришћен само у случају челенџа (захтева играча за проверу), али не и за директно суђење сваког поена.
Први пут у историји АТП турнира, одлуке су дакле аутоматске, тренутне и неоспорне. Начин да се смање прекиди игре и сукоби око одлука.
Штавише, међу свим уведеним иновацијама, управо ће ова имати највећи утицај на АТП и ВТА турнеје.
Брже темпо између поена
Управљање временом такође пролази кроз потпуну прекомпозицију. Чувени shot clock намеће 25 секунди између поена. Видљив бројач, постављен на таблама иза основне линије, подсећа играче да више нема времена за одуговлачење.
Shot clock се појављује и као имплицитна порука играчима попут Рафаела Надала или Новака Ђоковића, познатих по томе што између поена узимају много времена и редовно прелазе 30 секунди пре сервиса. Мера која задовољава део публике уморне од рутине коју понекад сматрају бескрајном.
Уочљиво појављивање коучинга, дозвољено кретање на трибинама
Током промене страна, јавља се још једна велика новина.
Преко једноставних слушалица, играчи и тренери могу накратко да комуницирају, попут инжењера у Формули 1 или спортског директора на бициклистичким тркама.
На крају, публици се нуди неуобичајена слобода за тениски меч: улази, излази и кретање по трибинама дозвољени су и током поена.
Једини изузетак је простор иза основне линије, где је играчима најчешће тешко да поднесу покрете у видном пољу. Аномалија за пуристе, знак отварања за оне који сањају о живљем тенису, ближем кодовима других спортова.
Изван тог необичног формата, Мастерс Некст Ген тријумфовао је и на спортском плану: турнир је дао прави замах новој генерацији способној да уздрма „Велику тројку” и њене вазале. Издање за издањем, турнир је обликовао и истакао нова лица предодређена да доминирају АТП туром.
СКОЧНА ДАСКА ЗА НОВУ ГЕНЕРАЦИЈУ
Године 2017, прва генерација позвана да наследи „Велику тројку” већ је добро позната љубитељима тениса. Андреј Рубљев, четвртфиналиста Ју-Ес опена неколико месеци раније, Денис Шаповалов — аутор громогласне победе над Надалом у Монтреалу — Карен Хачанов, као и Борна Ћорић, важе за фаворите.
Ипак, изненађење долази однекуд другде: Хјон Чун, 21 година, наметнуо се као откриће турнира, победивши Рубљева у финалу. Неколико недеља касније потврђује да је боравак у Милану био окидач: стиже до полуфинала Аустралијан опена, после импресивног низа, обележеног победом над Новаком Ђоковићем.
Али упркос очигледном потенцијалу, његов напредак ће потом бити прекидан повредама у низу.
Између Синера и Алкараза, лепо наслеђе које је оставио Милано
Годину дана касније, титулу осваја Стефанос Циципас. Његова нападачка игра и једноручни бекхенд, све ређи на туру, потврђују његов успон: годину дана касније, он осваја АТП финале у Лондону, доказујући да је Милано откривао много више од простог потенцијала.
Затим долази ред на Јаника Синера, тада 18-годишњака и тек 93. играча света, да заблиста. Некадашње супер-талентовано дете италијанског скија доминира такмичењем и тријумфује пред својом публиком. Пет година касније, постаће број 1 на свету и вишеструки Гренд слем шампион.
Године 2021. појављује се још једно чудо: Карлос Алкараз, такође са 18 година, будући барјактар шпанског тениса и наследник Рафаела Надала, доминира противницима и наметне се као откриће турнира. Мање од годину дана касније, осваја Ју-Ес опен и постаје најмлађи број 1 у историји, савршено илуструјући улогу Мастерса Некст Ген као скакаонице.
Лепи успони… и нека разочарања
Током осам издања, Мастерс Некст Ген је открио бројне таленте.
Неколицина данас редовно игра између топ 10 и топ 30: Даниил Медведев, Карен Хачанов, Андреј Рубљев, Холгер Рун, Лоренцо Музети, Алекс де Минор, Уго Умбер, Алехандро Давидович Фокина, Џек Дрејпер, Јири Лехечка, као и у новије време Артур Фис и Јакуб Меншик.
За друге, наставак приче био је сложенији. Хамад Медједовић, шампион 2023, тешко успева да се устали у топ 50, Доминик Штрикер пролази кроз период сумњи и размишља о паузи у каријери, док Брендон Накатшима, победник 2022, још чека прву титулу на главном туру.
ИНОВАЦИЈЕ КОЈЕ СУ ПОСТАЛЕ НОРМА
Када је АТП 2017. покренуо Мастерс Некст Ген, многи су у њему видели обично експериментално игралиште, лабораторију без стварних последица по тур.
Осам година касније, слика је сасвим другачија: више иновација тестиранo у Милану усвојено је трајно, што доказује да је турнир бар делимично испунио своју мисију.
„Губимо шарм тениса”
Најуочљивија трансформација остаје увођење потпуно електронског суђења. Без линијских судија, све одлуке сада су поверене ELC систему, бржем, поузданијем и мање оспораваном.
Убрзање ове транзиције датира из периода пандемије ковида 19, која је привремено приморала на укидање линијских судија. Од тада је цео тур прешао на потпуно електронски систем.
Та употреба технологије не убеђује све играче, попут Артура Фиса, носталгичног за линијским судијама на шљаци:
„Губимо шарм тениса. Кад сам био мали, било је више живота на терену. На бетону то још како-тако, али на шљаци, судије стварно недостају.”
Само Ролан Гарос још одолева: турнир ће задржати линијске судије на издању 2026. године.
Coaching pods постављени у Мелбурну
Још једна промена која је постала неизоставна: увођење shot clock-а од 25 секунди.
Од 2020, бројач између два сервиса постао је норма на АТП и ВТА туровима. Правило које је, од када је усвојено, донело бројне опомене за прекорачење времена — понекад с правом, понекад много мање, у очима играча.
Дискретнија, али подједнако важна, још једна еволуција се наметнула: дозвољавање коучинга на терену. Али више није потребна слушалица: од сезоне 2025, играчи и играчице могу слободно да разговарају са својим тренером без страха од санкције.
Аустралијан опен, инспирисан том новом слободом, отишао је чак и корак даље: на централном терену постављени су „coaching pods”, посебна места у углу терена, како би се олакшала комуникација између играча и њиховог тима.
Нова идеја која није у потпуности освојила све: „Сви спортови еволуирају и иновирају, и тенис није изузетак. Тако је како је”, изјавио је, на пример, Александер Зверев. Стефанос Циципас је, са своје стране, признао да се „насмејао” кад је видео то ново стварање Крега Тајлија, директора турнира.
ПИОНИРСКИ ПРОЈЕКАТ У ПОТРАЗИ ЗА ДРУГИМ ДАХОМ
Будућност Мастерса Некст Ген данас делује неизвесно. Иако су неке иновације на крају усвојене, друге су остале пуке експериментације: сетови до четири гема, укидање предности или укидање лета на сервису нису претворени у трајну реформу.
АТП, чини се, такође тражи нови замах: 2025. мењају се два правила. Пауза између сетова биће скраћена са 120 на 90 секунди, а гледаоци ће уживати у потпуној слободи кретања током прва три гема. Прилагођавања која остављају утисак да се руководећа структура врти у круг, као да је скоро стигла до краја својих идеја за реинвенцију тениса.
Тренутно, интересовање за турнир делује пре свега спортско — и све ограниченије. Године 2024, АТП чак спушта старосну границу на 20 година и укида локалну вајлд карту, која се ретко показивала успешном.
Пресељење турнира у Џеду (2023–2025), усред децембра, смањило је његову привлачност: многи играчи више воле да се одморе или припремају за наредну сезону. Отказивања се множе, а чак се и сами учесници понекад тешко мотивишу.
Артур Фис је, 2024, најавио да на турнир гледа „као на недељу тренинга”, док је Жоау Фонсека, иако победник, одлучио да следеће године не дође.
Назив Next Gen као развојни програм
Поред изостанка најпознатијих бисера са тура, постоје и друге сумње. АТП је, на пример, пре времена раскинуо уговор са Саудијском тениском федерацијом, оставивши турнир без града-домаћина за 2026. Уговор између две стране иначе је важио до 2027.
И како би покушао да продужи наслеђе назива „Next Gen”, АТП 2024. најављује стварање система подршке напредовању младих играча: они из топ 350 млађи од 20 година добијају осам директних улазака на челинџере 125 или 100, а они из топ 250 имају, поред тога, једну вајлд карту за АТП 250 и две позивнице за квалификације.
Али та шира реоријентација такође истиче промену епохе. У тренутку када су неке иновације усвојене, а друге остају у експерименталној фази, Мастерс Некст Ген се налази на прекретници.
Ослабљен својом позицијом у календару, смањеним интересовањем играча и неизвесношћу око будућности, турнир делује удаљен од своје првобитне амбиције, претварајући се у једноставан развојни алат. Остаје да се види шта он данас заиста представља за модерни тенис — и да ли још има улогу да игра у годинама које долазе.
ЧВРСТО НАСЛЕЂЕ, КРХКА БУДУЋНОСТ
Осам година после свог настанка, Мастерс Некст Ген оставља мешовито наслеђе. Осмишљен као лабораторија за модернизацију тениса и припрему ере после „Велике тројке”, омогућио је тестирање кључних иновација, од shot clock-а до електронског суђења, и открио неке од играча који данас доминирају туром, попут Синера и Алкараза.
Али његово место у календару, мања укљученост играча и промена приоритета АТП-а на крају су ослабили његову улогу. Са снижавањем старосне границе и развојем ширег програма „Next Gen”, турнир сада делује као такмичење у потрази за смислом.
Будућност ће показати да ли ће успети да се изнова осмисли… или већ припада прошлости.
Лабораторија тениса сутрашњице: да ли Мастерс Некст Ген има будућност? 
Тенис: слабо познате истине о периоду ван сезоне – између одмора, стреса и физичког опстанка 
Шта ако тенис изгуби своју душу? Случај роботизованог суђења између традиције и дехуманизоване модерности 
Теме - Саудијска Арабија, повреде, рат и бизнис: фасцинантна позадина тениса откривена од стране TennisTemple