Шта ако тенис изгуби своју душу? Случај роботизованог суђења између традиције и дехуманизоване модерности
У друштву које се непрестано мења, технологија је неминовно заузела важно место у нашој свакодневици. Сви домени су били погођени, а спорт није изузетак. Последњих 40 година низале су се револуционарне иновације са прецизношћу до милиметра.
Тениски свет, богат вековном историјом, суочава се са појавом технологија које изнова дефинишу правила игре. Док су се јучерашњи шампиони ослањали на инстинкт и искуство, данашњи играчи имају корист од алата као што су видео-асистенција или hawk-eye.
Ови системи омогућавају прецизнију правду, али истовремено покрећу и фундаментална питања о самој суштини спорта. Овај досије истражује изазове повезане са преласком на технолошко суђење, истичући супротности између очувања традиција и настанка модерности која се понекад доживљава као дехуманизована.
HAWK-EYE, ELC, ВИДЕО: НОВИТЕТИ КОЈИ ТРЕСУ ТЕНИС
Омогућивши проверу исправности сервиса, Cyclope (враћамо му се ниже) отворио је пут ери у којој је прецизност постала кључна на терену. Ова револуција није само означила значајну промену у екосистему тениса, већ је била и покретач великих одлука које су уследиле. Нарочито увођења система hawk-eye, а недавно и Electronic Line Calling (ELC), као и видео-асистенције.
Рачунарски систем Cyclope, који су ATP и WTA увели већ осамдесетих година, представља прву револуцију. У то време је омогућавао да се утврди да ли је сервис играча одскочио у исправној зони или не.
Први пут је коришћен на Вимблдону 1980, пре него што је био тестиран на US Openu наредне године, као и на Отвореном првенству Аустралије. Потом је ова ограничена верзија уступила место hawk-eye систему, технолошком алату који је постао кључни елемент тениса.
Омогућава играчима да оспоре одлуке линијских судија уколико сматрају да је лопта проглашена аутом заправо завршила унутар граница терена или обрнуто. То је поузданији и трајнији систем. Двадесет година након прве употребе технологије, појавила се и могућност коришћења челенџа.
Пресудан дуел Williams–Capriati за долазак hawk-eye система
Идеја интегрисања hawk-eye система у професионалне турнире наметнула се 2004. године. Поводом US Opena, hawk-eye је био стављен на располагање ТВ преносу, док судије на терену нису имале приступ систему. Током четвртфинала између Serene Williams и Jennifer Capriati, гледаоци су могли да виде грешке које су на крају коштале меч играчицу која је освојила 23 гренд слема.
„Разлог због ког је hawk-eye постао важан је то што су све моје лопте проглашавали аутом, чак и када нису биле близу линија. Систематски су проглашавали аут. Постало је немогуће играти”, изјавила је Williams у августу 2022.
Амерички спортски новинар и аутор књига о тенису Christopher Clarey потврђује за CNBC: „Дуел између Williams и Capriati био је фундаменталан. Током тог меча, US Open је почео да тестира hawk-eye систем видљив на телевизији. Шира публика је тако имала више информација него саме играчице. Постојала је велика разлика између онога што су људи видели и онога што се заиста дешавало на терену.”
Бројне одлуке на штету Serene Williams током тог меча логично су изазвале забринутост. Захваљујући том сусрету, обавеза увођења hawk-eye система на стадионе, на располагање играчима, деловала је као нешто неодложно.
На турниру у Мијању 2006, Американка Jamea Jackson прва је затражила могућност да се поново погледа место на терену где је лопта одскочила. Наредних месеци US Open (2006), Australian Open и Вимблдон (2007) почињу да користе hawk-eye.
ELC, алат са прецизношћу до милиметра
Још једна новина у тенису последњих година је ELC (Electronic Line Calling). Он омогућава да се за делић секунде утврди да ли је лопта, која је веома близу линије, у терену или не. ELC такође аутоматски детектује могуће преступе ногом при сервису.
Овај систем је први пут коришћен на Next Gen ATP Finals 2017. Са аутоматским оглашавањем лопти, линијске судије више нису потребне и постепено су нестале са професионалних терена.
Ben Figueiredo, директор иновација за hawk-eye у тенису, описује функционисање ELC система: „Имамо камере постављене свуда око терена, калибрисане тако да бележе позицију играча и лопте током целог меча.
У ствари, користимо осам од дванаест камера, али ако је једна од њих оштећена или има мању снагу, то нам омогућава да не изгубимо на прецизности. Цео процес постављања траје три дана.
На US Openu имамо укупно дванаест камера на сваком терену, као и још шест за детекцију преступа ногом. Укупно их је 204. Прецизност система видљива је до милиметра, а ITF (Међународна тениска федерација) одобрила је овај систем.”
Ковид као прекретница за технологију у тенису
Hawk-eye је тако током петнаестак година био у потпуности интегрисан у професионални циклус. Ипак, тенис је доживео другу велику прекретницу током пандемије COVID-19. Док је велики број догађаја био отказан због здравственог контекста, институције су убрзале процес „роботизације” дисциплине.
Тако је већ лета 2020. US Open најавио да ће ELC заменити линијске судије на два највећа стадиона њујоршког комплекса. Терени Arthur Ashe и Louis Armstrong тада су били 100% опремљени електронским системом. Australian Open је затим следио пример америчког гренд слема и неколико месеци касније постао први Мејџор који 100% користи ову технологију, без линијских судија.
ATP је 2023. дефинитивно одобрио увођење ELC-а
Да би се ризик од грешака свео на минимум, ATP је 2023. усвојио ELC. Тиме је уједно запечатио и крај линијских судија на турнирима почев од сезоне 2025.
„Ово је историјски тренутак за наш спорт. Традиција је у срцу тениса, а линијске судије одиграле су важну улогу током година”, изјавио је Andrea Gaudenzi, председник ATP-а, након најаве увођења ELC-а 2023.
„Ипак, имамо одговорност да прихватимо иновације и нове технологије. Наш спорт заслужује најпрецизнији систем суђења могућ и радује нас што ћемо моћи да га применимо на целом нашем турнејском циклусу од 2025”, образложио је тада италијански челник.
Штавише, три од четири гренд слема такође су увела ову методу: једино Roland-Garros, који се игра на шљаци, наставља да користи линијске судије током своје двонедељне приредбе. Дебата о увођењу hawk-eye система и видео-технологије на Porte d’Auteuil и даље жестоко траје у свету „жуте лоптице“.
Видео-докази у великим ATP турнирима од 2025.
Да би се употпунила палета, видео-асистенција се појавила након инаугурације на Next Gen ATP Finals 2018. Веома популарна у колективним спортовима као што су фудбал и рагби већ годинама, омогућава исправљање лоших одлука судија у појединим фазама игре.
У тенису се може користити да би се видело да ли је лопта два пута одскочила са друге стране мреже. ATP је у фебруару 2025. најавио да ће сви Masters 1000 турнири од сада имати користи од видео-технологије, што представља велико унапређење.
„Судије у столици моћи ће да поново прегледају одлуке, посебно ‘not up’ (два одскока), преступе, ‘touch’ (ако противник окрзне лопту), ‘hindrance’ (ометање током поена), грешке у резултату и могуће ситуације дисквалификације. То ће суђење учинити прецизнијим.
Ово је наставак револуционарне године за овај спорт. По први пут, сви професионални турнири, на свим подлогама, користе електронски систем за детекцију грешака у реалном времену, у оквиру континуираних напора да се играчима и навијачима понуде што прецизнији стандарди”, навео је ATP почетком 2025.
ТРАДИЦИЈА И ДАЉЕ ПРИСУТНА
Док скоро цео професионални циклус прихвата електронско суђење, Roland-Garros остаје веран својим линијским судијама. То је свестан избор, између поштовања традиције и одбране одређеног романтизма „француског тениса“.
Roland-Garros и даље оклева пред технологијом
Као јединствени гренд слем који се игра на шљаци, Roland-Garros је последњи од четири Мејџора који одолева увођењу ELC-а у професионалном циклусу. Са подлогом на којој лопте остављају траг који судија у столици може да искористи, организација сматра да није неопходно да се овај систем примени.
Roland-Garros је у саопштењу потврдио да ће линијске судије и даље бити присутне бар до 2026. како би се одржала традиција турнира: „На издању 2025. године било је присутно 404 судијских званичника. Од њих, 284 су била француска представника из свих лига у Француској.
Ови судије и линијске судије пажљиво се бирају међу око 30.000 званичника у Француској, који суде током целе године у лигама, окружним комитетима и клубовима придруженим FFT-у. Ова одлука доприноси јединствености Roland-Garrosa, који је последњи гренд слем турнир који се ослања на линијске судије.”
Линијске судије, „људска страна” која нестаје
Ипак, већина играча заступа став да би аутоматизовани систем требало да буде уведен и у француској престоници. Figueiredo разуме ситуацију: „На турнирима је да одлуче да ли желе да га користе или не. Знам да Roland-Garros воли да задржи линијске судије и да види судије како силазе са столице да би погледале траг.”
„Французи се заиста питају да ли им је то заиста потребно. Широм света, публике имају различит однос према традицији. Сам призор судија који силазе и показују траг играчима доприноси одржавању те навике. Ако Roland-Garros одлучи да уведе hawk-eye, при чему се све одлуке доносе у реалном времену, турнир ће изгубити ту људску страну”, додаје Clarey.
Hawk-eye има немалу цену
Ben Figueiredo, који врло добро познаје технологију која се користи на теренима US Opena, свестан је, међутим, да постављање камера има своју цену: „На сваком терену, опрема кошта око 100.000 долара. Ми смо власници целокупне опреме и већ више од петнаест година имамо партнерство са USTA (Америчком тениском федерацијом). Они су ти који овде плаћају све трошкове”, наводи он.
Christopher Clarey потврђује: „Веома је скупо поставити ELC ако имате ограничен буџет и није га лако инсталирати. То представља препреку за многе мање турнире.”
ОМНИПРИСУТНА, АЛИ НЕ И БЕЗ ГРЕШКЕ ТЕХНОЛОГИЈА
Иако технологија наставља да револуционише свет тениса, она није без ограничења и контроверзи. Недавни инциденти осветлили су пропусте и нејасноће које и даље постоје, изазивајући расправе међу играчима и судијама на професионалном циклусу.
Од немогућности да се исправе грешке у процени током кључних тренутака, до крутости правила која окружују употребу видео-технологије, ови примери показују да технологија не може увек да гарантује правичност на терену.
Ограничења технологије у тенису
Видео-систем је доживео неколико киксева. Током трећег кола US Opena 2024 између Anne Kalinskaye и Beatriz Haddad Maia, један спорни поен обишао је свет. Док је трчала напред, Бразилка је покупила лопту на дроп-шоту своје ривалке. Изненађена, Рускиња је промашила следећи ударац. Након позива на видео, гледаоци су могли да виде да је Kalinskayina лопта два пута одскочила пре него што је Haddad Maia успела да је врати.
Поен који је ова потоња освојила стога није био важећи, али чак ни после консултације са видео-асистенцијом, судија у столици није био у стању да поништи почетну одлуку. Поен је тако додељен Haddad Mai. Овај инцидент је био прекретница меча, а јужноамеричка играчица је потом лако привела дуел крају (6-3, 6-1).
Сличан пример догодио се на Australian Openu 2025 између Ige Swiatek и Emme Navarre. Пољакиња је водила 6-1, 2-2, предност на свој сервис, када ју је кратка лопта Американке натерала да крене на мрежу. После добро одиграног контра-дропа, успела је да освоји поен. Али Navarro, која је деловала као да је видела да је њена претходна лопта два пута одскочила, затражила је од судије коришћење видео-технологије.
Ипак, правилник је у овом случају веома јасан. Играч може да затражи видео само ако одмах стане са игром, чак и ако поен и даље траје. То је ризичан поступак, како је сама Navarro признала.
„Нисам прекинула поен. Одиграла сам следећи ударац и зато нисам могла да тражим видео. Мислим да би било боље да имамо могућност да добијемо снимак чак и ако наставимо да играмо, јер се све одвија веома брзо. Питала сам судију да ли могу да видим поен и рекла ми је да не могу јер нисам зауставила игру”, објаснила је Американка на конференцији за медије после меча.
„На судији је да донесе одлуку”
„Одиграте свој ударац, она вам врати лопту и помислите да поен само наставља.
Знате, у мојој глави сам се запитала да ли бих, ипак, можда могла да га добијем ако одиграм поен до краја.
Помало је депримирајуће морати да се зауставите усред размене удараца. А онда, ако станете и затражите видео, могуће је да лопта није два пута одскочила. На крају, на судији у столици је да донесе одлуку.
Тешко је некога посебно кривити, то је тежак избор. Правила би требало да буду другачија јер бисмо морали да будемо у стању да погледамо снимак како бисмо донели коначну одлуку”, жалилила се Navarro.
Инцидент Fritz–Nakashima у Синсинатију 2024.
Примера пропуста у hawk-eye систему, а нарочито у ELC-у, има доста. Током Masters 1000 у Синсинатију 2024. између Taylora Fritza и Brandona Nakashime, лопта која је отишла у аут у дужину изазвала је полемику. Fritz се накратко зауставио мислећи да ће ELC потврдити да је траг заиста био у ауту. Али поен се наставио.
Тек неколико удараца касније судија Greg Allensworth прекинуо је размену, пре него што је разговарао са Fritzem: „Немојте ми рећи да морамо да престанемо да играмо усред поена кад већ имамо ELC”, рекао је Американац званичнику ATP-а. „Разумем вас, али тако то функционише”, одговорио му је овај. На крају, поен је поново одигран, иако је логично требало да буде додељен Fritzu.
ТЕХНОЛОГИЈА: РЕВОЛУЦИОНАРНА ЕВОЛУЦИЈА, АЛИ ДАЉЕ НЕДОВРШЕНА
Од средине 2000-их технологија је заузела веома важно место у тенису. Hawk-eye, аутоматизација оглашавања, видео: све је осмишљено да олакша рад судија у столици.
Опремање терена аутоматизованим системима суђења представља важну прекретницу у историји овог спорта. Иако ова унапређења пружају несумњиве гаранције у погледу прецизности и правичности, отварају и питања у вези са будућношћу људских интеракција током мечева.
Очување традиционалног духа игре такође се налази под претњом. Потрага за равнотежом између иновације и поштовања темељних вредности изгледа кључна да би свет „жуте лоптице” сачувао своју привлачност и аутентичност.
Тржиште спортске технологије које се стално развија
До 2030. године тржиште технологије у спорту требало би да достигне 25,7 милијарди долара, што би представљало повећање од 26% у односу на 2023. Што се тиче тениса, очекује се да ће се овај спорт све више „роботизовати” са доласком ELC-а и видео-технологије на готово свим професионалним турнирима.
Једино Roland-Garros и даље верује линијским судијама. Ипак, бројне полемике око трагова на шљаци, као и захтеви више играча за увођење технологије у Паризу, остају теме о којима се и даље расправља. Организатори француског гренд слема мораће врло ускоро да размисле о свему томе.
Паралелно с тим, успон вештачке интелигенције у друштву трансформише различите секторе, аутоматизујући процесе, персонализујући услуге и изнова дефинишући свет рада. ВИ нуди невиђене могућности за унапређење ефикасности и доступности, али уједно доноси и важне изазове, нарочито у погледу поверљивости и безбедности.
Лабораторија тениса сутрашњице: да ли Мастерс Некст Ген има будућност? 
Тенис: слабо познате истине о периоду ван сезоне – између одмора, стреса и физичког опстанка 
Шта ако тенис изгуби своју душу? Случај роботизованог суђења између традиције и дехуманизоване модерности 
Теме - Саудијска Арабија, повреде, рат и бизнис: фасцинантна позадина тениса откривена од стране TennisTemple