Одмор, пауза и исхрана звезда током међусезоне: истрага у срцу једне кључне паузе
У модерном професионалном тенису, појам сезоне готово да више нема смисла.
Званично, такмичарска година протеже се на скоро једанаест месеци, у ритму тридесетак великих турнира, егзибиција, екипних такмичења и готово непрекидних интерконтиненталних путовања.
За играчице и играче на АТП и ВТА туру, календар намеће сталан притисак – физички, ментални и логистички.
У том контексту, међусезона, сведена на неколико недеља у најбољем случају, више није пука заграда између две спортске кампање. Постала је кључно питање учинка, дуговечности и превенције повреда.
Далеко од некадашњег либерализма, овај период је данас осмишљен, структуриран и надгледан са готово хируршком прецизношћу. Одмор, искључење, постепени повратак, прилагођена исхрана: сваки детаљ је битан.
Кроз пример емблематичних фигура савременог и новијег тениса, од Роџера Федерера до Рафе Надала, од Новака Ђоковића до Ендија Мареја, па све до нове генерације коју предводе Карлос Алкараз и Јаник Синер, ова истрага истражује како се међусезона проживљава, организује и користи на највишем нивоу.
Исцрпљујући календар и тела у сталној тензији
Професионални тур кондициони тренери редовно наводе као један од најзахтевнијих у индивидуалним спортовима.
Мечеви могу да трају више од четири сата, понекад уз низ исцрпљујућих дуела у истој недељи, на различитим подлогама и у екстремним климатским условима.
Томе се додају временске разлике, медијске обавезе и одсуство праве зимске паузе каква постоји у другим дисциплинама.
У таквом оквиру, стручњаци за физичку припрему и спортску медицину сагласни су у једном: прекратка или лоше вођена међусезона значајно повећава ризик од повреда, хроничног умора и пада форме.
Студије посвећене опоравку врхунских спортиста наглашавају важност истинског одмора, и мишићног и нервног, после дуге и интензивне сезоне. Управо зато већина играча данас структуира свој међусезонски период у више јасно одвојених фаза.
Прекинути да би се боље кренуло: искључење као први корак
Прва је често период готово потпуне паузе, који може да траје од десет дана до две недеље. Током тог времена рекет се оставља по страни, интензивни тренинзи се обустављају, а циљ је пре свега прекид са такмичарским аутоматизмима.
Ово искључење није само физичко: оно има за циљ и да ослободи ум од сталног стреса, сачињеног од бодова које треба бранити, ранг-листа које треба очувати и очекивања која треба испунити.
Затим следи фаза постепеног повратка, у којој физички рад почиње постепено, с нагласком на поновно грађење издржљивости, снаге и основне атлетске базе, пре специфичнијег повратка самом тенису.
Федерер, Надал, Ђоковић, Мареј: четири легенде, четири визије одмора
Код највећих фигура тура, овакав приступ се током година наметнуо као нешто само по себи разумљиво. Роџер Федерер, на пример, често је објашњавао да је једна од тајни дуговечности његове каријере лежала у способности да поштује ове периоде паузе.
Током међусезоне, Швајцарац је радо прихватао одређено опуштање, укључујући и по питању исхране. Више пута је причао да је ове периоде користио да једе слободније, без опсесије калоријама, дозвољавајући себи кексе, фондју или десерте, понекад више дана заредом.
Ово попуштање није се посматрало као опасност, већ као саставни део његовог личног баланса, све док је физичка активност била присутна и док се у рад враћао озбиљно.
Енди Мареј је, пак, оличавао прагматичан приступ, изграђен искуством и тешким физичким искушењима. После неколико тешких операција, посебно на куку, Британац је често истицао нужност да се слуша сопствено тело.
Његова међусезона је смењивала потпуни одмор, медицинске третмане и прилагођени повратак тренингу, са главним циљем да сачува здравље на дуги рок. Иако су његове дестинације за одмор биле мање медијски експониране, његова начела управљања међусезоном добро су документована кроз бројне интервјуе.
Што се тиче Рафе Надала, он је увек гајио имиџ неуморног радника. Ипак, и он је међу првима придавао велики значај опоравку ван сезоне. Насељен на Мајорци, користио је међусезону да остане у познатом окружењу, далеко од вреве тура.
Иако је његова физичка припрема и исхрана остајала под строгим надзором, са протеинима и угљеним хидратима као основом за поправку мишићних ткива и обнављање енергетских резерви, Надал никада није крио наклоност ка једноставним задовољствима.
Посебно је често истицао чоколаду као посластицу које се није у потпуности одрицао, чак ни у периоду одмора.
Одмор као животна филозофија: холистичка визија Ђоковића
Новак Ђоковић представља посебан случај у пејзажу професионалног тениса. Његов приступ међусезони далеко превазилази једноставни појам физичког одмора.
Што се тиче исхране, већ многе године следи претежно безглутенски режим, често биљног карактера, осмишљен да смањи упале, побољша варење и оптимизује опоравак, према стручњацима који га прате.
Чак и током пауза, Ђоковић остаје активан, преферирајући благе активности попут пливања, вожње бицикла или планинарења. Али, пре свега, централно место додељује менталној и духовној димензији одмора.
Редовно је говорио о својим ретритима, посебно у Јужној Америци, где медитација, пуна свесност и повезаност са природом чине саставни део опоравка.
Од 2024. године, ова визија се још више потврдила кроз његову улогу глобалног саветника за добробит у ланцу ресорта Aman.
Кроз холистичке ретрите организоване на тако различитим местима као што су Тајланд, Индија, Јапан, Сједињене Државе или Кариби, Ђоковић брани схватање одмора као свеобухватног процеса који повезује исхрану, кретање, терапијске третмане и праксе инспирисане локалним традицијама.
За њега међусезона није пуко заустављање, већ намерна пауза намењена регенерацији целог тела и ума.
Нова генерација пред све гушћим календаром
Нова генерација, суочена са све гушћим календаром, понекад тешко налази овај баланс. Карлос Алкараз, упркос младости, већ је јавно изразио тешкоће да себи обезбеди прави одмор.
Као број један на свету, стално тражен, Шпанац отворено заговара растерећење календара.
Када успе да себи приушти паузу, бира дестинације погодне за ментално и социјално растерећење. Ибица је, на пример, за њега постала место прекида после интензивних периода, посебно после великих победа.
Али и Ел Палмар, његов дом у Шпанији, где воли да проводи време са породицом и пријатељима из детињства. Ови боравци му омогућавају да се поново повеже са својима, да отпусти притисак и да се врати ментално освежен.
Са своје стране, Јаник Синер усваја дискретнији, али подједнако структуриран приступ. Окружен тимом који пажљиво управља радним оптерећењем, Италијан фаворизује фазе опоравка које комбинују одмор, третмане и постепени повратак, уместо дугих потпуних прекида.
Више пута је виђен у италијанским Алпима током међусезоне, у окружењу погодном за опоравак у природи, далеко од медијске буке. Али и у Дубаију, у инфраструктурама центра за перформансе који је основао Патрик Муратоглу.
Исхрана ван сезоне: контролисано попуштање или одржана ригорозност?
Питање исхране провлачи се кроз све ове стратегије одмора. Супротно појединим увреженим представама, међусезона није синоним за потпуно попуштање.
Истраживања у sportskoj исхрани показују да, чак и ван такмичења, основне потребе спортиста остају сличне.
Угљени хидрати остају главни извор енергије за одржавање залиха гликогена, протеини су кључни за поправку мишића, а квалитетне масти, удружене са довољним уносом микронутријената, играју кључну улогу у хомеостази и опоравку.
Разлика је више у количинама, расподели уноса и допуштеној флексибилности. Неки играчи себи дозвољавају повремене „излете“, али та слобода је углавном резервисана за оне који савршено познају своје тело и његове реакције.
За већину, циљ остаје дугорочна равнотежа, без екстремних одрицања, како би се сачувале и физичка форма и ментално благостање.
Режими прилагођени профилима и телима
Сведочења играча илуструју ову разноликост приступа. Ђоковић заступа антиинфламаторну, биљну исхрану. Федерер је балансирао између строге дисциплине и контролисаног попуштања.
Надал је остајао веран традиционалној медитеранској кухињи, познајући сопствене границе. Стефанос Циципас је ово реалност сажето описао са дозом хумора на друштвеним мрежама, на свој начин наглашавајући важност макронутријената у спорту у којем сваки детаљ има тежину.
Карлос Алкараз је, са своје стране, објаснио да је прилагодио исхрану, без увођења ригидног режима – повећао је унос рибе, смањио црвено месо и понекад уводи тестенине без глутена пре мечева, увек под надзором стручњака.
Ришар Гаске је често истицао да је неопходно оставити простора и за задовољства, како би се сачувао психолошки баланс. Енди Мареј је, најзад, говорио о веома високом уносу калорија током каријере, и до неколико хиљада калорија дневно, и признао да му неке нутритивне „авантуруе“, попут безглутенског режима, једноставно нису одговарале.
Међусезона, кључ дуготрајне перформансе
Ови примери воде ка истом закључку: на највишем нивоу не постоји универзални рецепт. И исхрана и одмор су алати перформансе који морају бити прилагођени појединцу, његовом метаболизму, историји и оптерећењу.
Међусезона, дуго схватана као обичан пролазни простор између две кампање, данас се намеће као један од стубова дуготрајне перформансе. У све захтевнијем професионалном тенису, ових неколико недеља одмора често условљава успех наредних месеци.
Кроз путеве Федерера, Надала, Ђоковића, Мареја, Сінера или Алкараса обликује се сложена реалност, сачињена од крхких равнотежа, сталних прилагођавања и дубоко личних избора.
Изван тениса, ова рефлексија могла би да се прошири и на друге спортове са дугом сезоном, попут голфа, бициклизма или триатлона. Поређење стратегија опоравка и исхране у тим дисциплинама понудило би драгоцен увид у дубоке везе између одмора, исхране и дуготрајне перформансе у врхунском спорту.
Одмор, пауза и исхрана звезда током међусезоне: истрага у срцу једне кључне паузе 
Више од меча: неједнакости у надокнади између жена и мушкараца у тенису 
Променити тренера или се реинвентивати: међусезона, тренутак избора 
Rafa Nadal Academy: модел стручности и професионализма за будуће звезде тениса