Утицај рата на тенис у Украјини: финансијска помоћ, фондације, институције и разни изазови
Док су украјински спортисти били приморани да у потпуности прерасподеле своју организацију, цела земља, у сенци, мора да се прилагоди и промени услове тренинга. То важи и за највиши ниво, где су професионални тенисери сведочили о ситуацији, настојећи да, колико год могу, помогну својој нацији.
КАКАВ ЈЕ УТИЦАЈ РАТА НА СПОРТ У УКРАЈИНИ?
Већ скоро четири године украјински спортисти доживљавају потпуно поремећен свакидашњи живот, на свим нивоима. Пре свега на личном плану, јер породице остају у Украјини, што изазива велику анксиозност код спортиста, али и, још више, на професионалном плану. Велики број спортских инфраструктура уништен је од почетка рата, а забележене су и бројне људске жртве.
Према наводима украјинског Министарства спорта, земља је „изгубила више од 595 спортиста, тренера и омладинских радника. 734 спортска објекта су оштећена или потпуно уништена, укључујући 18 националних олимпијских и параолимпијских база. У децембру 2024. укупни губици на инфраструктури премашили су 374 милиона долара“, наводи се у саопштењу објављеном 15. маја 2025.
7 милиона евра за изградњу националног тениског центра
Како би покушале да већ сада почну да граде Украјину сутрашњице, спортске власти земље су у августу 2023. одлучиле да издвоје буџет од 7 милиона евра за изградњу националног тениског центра у престоници Кијеву, на месту напуштеног клизалишта, према информацијама које је тада објавио медиј Racket One.
Уопштено, сав новац земље усмерен је на војску како би се украјинским војницима омогућило да по сваку цену бране своју земљу од почетка рата 24. фебруара 2022.
Одлука да се више милиона евра усмери на тенис изазвала је негодовање у то време, будући да цела земља, а не само спортски сектор, мора да буде обновљена у годинама које долазе. Према проценама, новац употребљен за обнову тениских терена могао је да послужи за куповину око 2300 дронова који би били од користи украјинској војсци.
„Финансирање тениских терена мора да буде забрањено“
„Неприхватљиво је радити велике санације тениских терена док је Украјина у рату. Тај новац је потребан оружаним снагама: за муницију, комплете прве помоћи, дронове, оружје, храну… Ради се о очувању украјинске нације.
Финансирање поправки тениских терена мора да буде забрањено. Знате, скоро сваки дан сам у контакту са нашим војницима и све о чему причају јесу потребе за пикап возилима, резервним деловима… списак је дугачак. Када чујем цифру од 7 милиона евра, мој ум аутоматски рачуна колико би тих потреба могло да буде покривено за наше војнике.
Лично, подржавам идеју модерних спортских објеката, али трошење тако велике суме новца у овом тренутку једноставно ми се не чини прикладним“, изјавила је украјинска активисткиња Марија Барабаш 2024. године.
КАКО СЕ ТЕНИСЕРИ ОРГАНИЗУЈУ ОД ПОЧЕТКА РАТА?
Спортисти уопштено много путују, али један од спортова који је највише везан за авионске летове током године свакако је тенис. Најбоља тенисерка у историји своје земље, без обзира на пол, Елина Свитолина постала је симбол тениског успеха Украјине.
Бивши број 3 на WTA листи, освојила је четири WTA 1000 турнира, WTA Finals 2018. и бронзану олимпијску медаљу на Играма у Токију 2021, између осталог. Као једна од главних фигура женског тениса, 31-годишња тенисерка била је међу првима која се залагала за искључење руских и белоруских спортиста са званичних такмичења WTA.
У марту 2023, док се припремала да се врати на тур после породиљског одсуства, дала је интервју локалном медију „Kyiv Post“, у ком је направила пресек стања спорта у својој земљи.
„Многи су отишли на фронт, а неки су погинули“
„Ситуација је уопштено веома тужна за украјински спорт. Сви спортови су назадовали десет година на свим пољима. Наши спортисти не могу нормално да тренирају, многи су отишли на фронт, а неки од њих су погинули“, жалила се тада.
„Али уопштено, није било стварног развоја тениса у Украјини. Сви траже свој пут да се пробију у светски тенис. Постоје мецене које помажу појединим играчима, али нема помоћи од Тениског савеза Украјине. Обнова спорта ће бити постепена“, наставила је она.
„Стварати могућности за будуће генерације“
Како би помогле украјинском тенису, Елина Свитолина и Марта Костијук, још једна значајна фигура овог спорта која је тренутно у Топ 30 на свету, основале су фондације које омогућавају деци и младим украјинским спортистима да тренирају тенис, али и спорт уопште.
Покренута 2019, Elina Svitolina Foundation је хуманитарна организација чији је главни циљ развој спорта, посебно тениса, подршка младим талентима и промоција Украјине на међународној сцени. „Фондација је посвећена стварању могућности за будуће генерације, користећи спорт као алат за покретање позитивних и трајних промена“, наводи се, између осталог, на њеном званичном сајту.
Свитолина, веома ангажована за своју земљу на терену и ван њега, именована је и за амбасадорку United 24, организације коју је пре неколико година основао украјински председник Володимир Зеленски ради прикупљања средстава за обнову земље по завршетку рата.
Са своје стране, Костијук је основала фондацију која је развила програм са циљем да буде укључен у наставу физичког васпитања у украјинским школама. На дужи рок, циљ је да се омогући 4500 деце и ученика који нису имали приступ спорту да учествују у овом програму у више од петнаест образовних установа.
КАКВУ ПОДРШКУ ПРУЖАЈУ ТЕНИСКЕ ИНСТАНЦЕ?
Постао први украјински тенисер који је изборио полуфинале ATP турнира од Александра Долгополова 2017, на последњем издању турнира у Мецу у оквиру главног тура, Виталиј Сачко је такође описао неке од позадинских дешавања: „Рат је погодио све Украјинце, моја породица још увек живи тамо. Одрастао сам и живим у Чешкој Републици од детињства. Од почетка сам у контакту са породицом, али чим прочитам вести о томе шта се дешава, дође ми да заплачем.
Рат је огромно утицао на мушки тенис у Украјини (Долгополов и Стаховски, некада 13. и 31. на свету, налазе се на фронту за своју земљу од 2022). Неки су морали да се боре за голи опстанак, што је веома деликатна ситуација. Спорт и други друштвени сектори гурнути су у други план финансијски, све је мање улагања јер сви донирају како би помогли војсци, што је и нормално“, објаснио је Сачко.
ATP и WTA у жаришту расправа око сукоба
Он је такође навео да је ATP (асоцијација тениских играча која управља ATP туром) 2022. године изашао у сусрет украјинским играчима, али да су они на дужи рок морали сами да се сналазе. То није нимало лако, јер само најбоље рангирани играчи који редовно учествују на највећим турнирима (Гренд слемови и Masters 1000) могу да живе од тениса.
„На почетку смо добили огромну подршку, посебно финансијску, од ATP-а. Колико знам, сви украјински играчи су је добили. Али како је време пролазило, сви су почели да се навикавају на оно што се дешава, иако рат у Украјини и даље траје.
Све мање људи прича о томе и почињу да то доживљавају као нешто уобичајено, што је тужно. Сада више немамо никакву подршку (од ATP-а). Морамо сами да се сналазимо“, жали се 28-годишњи тенисер, први рекет своје земље у појединачној конкуренцији, који је достигао 164. место на свету после одличног резултата у Мецу.
Док је ATP у првим месецима рата подржавао украјинске спортисте, чини се да то није био случај са WTA, бар према мишљењу Лесије Цуренко. На турниру WTA 1000 у Индијан Велсу 2023. године, Стив Сајмон, тадашњи генерални директор организације која управља професионалним женским туром, наводно је изговорио непримерене речи поводом ситуације у Украјини, чему је Цуренко била сведок.
„Заштитити себе као Украјинку“: Цуренко оптужује WTA
Тридесетшестогодишња тенисерка, која није играла на главном турнеји од новембра 2024, решила је да тужи WTA, тврдећи, између осталог, да организација није пружила довољно подршке украјинским тенисеркама.
Образлажући своју одлуку, Цуренко је критиковала Сајмона и читаву структуру WTA: „Циљ је делимично да заштитим себе као чланицу украјинске тениске екипе и као Украјинку.
Централно питање може се свести на „небрижан третман“. Јавно сам говорила о непријатном разговору који сам имала са бившим генералним директором WTA, Стивом Сајмоном, у Индијан Велсу 2023. То није тајна. Рекао ми је извесне ствари. Прошла сам дуг интерни процес.
Чак и у Индијан Велсу, контактирала сам све могуће представнике WTA: психолога, потпредседника WTA, супервизоре, људе задужене за односе са играчицама и шефа обезбеђења.
Сви су чули шта се догодило и знали су шта се десило. Али ништа није предузето. Већ то само по себи довело ме је до суза, јер је оно што ми је рекао било застрашујуће. И све је то потпуно игнорисано. [...]
У овој тужби бавим се питањем немара WTA према украјинским спортисткињама током невероватно тешког периода и моралном штетом коју сам претрпела. Не тражим забрану наступа за руске или белоруске играчице, то није део тужбе.
„Мој Инстаграм налог преплављен ужасним порукама“
Нема ниједне речи о томе. Мој Инстаграм налог је преплављен порукама људи који су потпуно изгубили компас, неки су писали ужасне ствари. Мисле да покрећем тужбу како бих забранила наступ Русима и Белорусима. Уопште се не ради о томе“, изјавила је она у априлу 2025. за медиј Tribuna.
WTA је затим одговорила Цуренко саопштењем за јавност: „У складу са нашим ставом, WTA је предузела бројне мере како би помогла нашим украјинским играчицама, које су се суочиле са великим изазовима као професионалне спортисткиње.
WTA је такође јасно истакла да је основана на принципима једнакости и недискриминације и да њена правила предвиђају да су такмичења отворена за све играчице које се квалификују на основу својих резултата, без дискриминације. У складу с тим принципима, и као и друге тениске организације, WTA је заузела став да појединачни спортисти не смеју бити кажњавани за поступке својих влада“.
ЉУДСКИ, ЕКОНОМСКИ И ПСИХОЛОШКИ УДАРИ: СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ ПОРЕМЕЋЕН РАТОМ
25. фебруара 2025, тачно три године и један дан после почетка рата, студија Уједињених нација показала је да је цена потпуне обнове Украјине процењена на 524 милијарде долара у наредној деценији.
У таквом контексту, сви друштвени сектори су погођени, па и спорт. Украјински спортисти, од којих су неки погинули бранећи своју земљу на фронту, видели су како им се рутине припрема у потпуности мењају од 2022.
Када је тенис у питању, спорт од ког финансијски може да живи само првих стотинак играча на свету, спортисти су препуштени сами себи. Морају сами да се сналазе како би младима омогућили нове шансе, посебно захваљујући фондацијама које су пре неколико година покренуле највеће звезде украјинског тениса, конкретно Елина Свитолина и Марта Костијук.
Психолошки аспект такође не треба потценити, а ток догађаја у рату навео је Лесију Цуренко да покрене судски поступак против бившег генералног директора WTA.
Управо ту професионалне тениске институције, пре свега ATP и WTA, имају важну улогу у прилагођавању овој ратној ситуацији, али чини се да је њихов ангажман све слабији како рат све више постаје „свакодневица“ у очима дела јавности.
Тенис у Украјини може, разумљиво, само да буде гурнут у други план у случају овако велике вишe силе. И вероватно ће дугорочно остати обележен овим мрачним периодом, упркос бројним напорима да се, по сваку цену, одржи у животу.
Мука повреда и мањак новца: двострука казна за тенисере далеко од звезда Топ 100 
Тенис, ново игралиште Саудијске Арабије 
Рат опреме: како уговори за спортску опрему доминирају бизнисом тениса 
Утицај рата на тенис у Украјини: финансијска помоћ, фондације, институције и разни изазови